Šta SUPER SRBIJA znači za brend Zlato u tegli?

Dozvolili smo da se naš pokretač, naše pčelarstvo, i vera u budućnost u okviru projekta, neraskidivo pomešaju, postanu za nas jedno, vežu i postanu naš cilj. Svi članovi naše velike porodice bili su spremni da pomognu brendu da poraste na krilima projekta. Kada je na svet došla naša ćerka Lena, jednom od najradosnijih trenutaka za nas, tada smo bili u tački koja je najudaljenija od našeg cilja. Ispali smo iz konkurencije u kategoriji u kojoj je trebalo da se plasiramo u projekat. I doživeli smo veliko razočaranje. Zahvaljujući našem malom kapetanu Leni brod je ostao na površini…Međutim, to nije bio kraj, već početak našeg sna.

U danima koji su došli, spletom okolnosti otvorio se prostor, desila se sreća, desilo se sve ono u šta smo verovali, desio se poziv za učešće u projektu Super Srbija. Imali smo razlog da se potrudimo, da potrošimo energiju do kraja. Posao na izradi velike količine proizvoda, nije tekao glatko, ali smo uspeli da u zadatom roku plasiramo proizvode na police odabranih RODA marketa. Promocije, snimanja, rad na razvoju novog proizvoda, rad na prodaji plasiranih proizvoda i, oduvek prisutna očekivanja, su pomogli da mnogo toga novog naučimo. I bili su prilika da pokažemo našu rešenost da budemo najbolji. Fantastičan je osećaj kada vidite da vaša istina živi. I da vam i svi ljudi koji su čuli šta želite, veruju. I da su svi oni spremni da vam pomognu, da doživite vrhunac sreće.

Šta za nas znači Hit proizvod?

Dolazak na snimanje finalne epizode serijala je bio miran. Iskreno, znali smo koliko smo se dali, koliko smo želeli, koliko smo verovali. Trenutak kad smo saznali da smo osvojili laskavo priznanje Hit proizvod Super Srbija je bio momenat oslobođenja. Eksplozija osećanja, vatromet sreće i suza radosnica. Za nas je projekat bio prilika. Volimo prilike i ne propuštamo ih. Titula Hit proizvoda je odskočna daska za naše Zlato u tegli, naš novi početak, razlog da radimo dalje, da se još više posvetimo i verujemo, da ostanemo u Srbiji, da se borimo za bolju budućnost naše dece. Za nas je Srbija baš Super!

Polako.

Čeka vas još jedan korak. Jedan, ali sastavljen od mnogo malih. Naravno, da je preduzetnik biti lako, preduzetnik bi bio svako. I ovaj korak, kao uostalom i većina tokom procesa u kome je glavni cilj biti svoj gazda, nosi svoje izazove. Ali, baš kao i svaki drugi, uz dovoljno informacija, organizacije i nešto malo podrške – i ovaj korak ka profesionalnom osamostaljivanju se da preživeti.

Šta je važno razumeti pre nego što lansirate svoj proizvod na police megamarketa, recimo? Pre svega treba razumeti pojmove proizvođača, trgovca, prometa i potrošača.

Proizvođač je pravno lice a preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje proizvod ili se u tom svojstvu predstavlja isticanjem svog brenda na samom proizvodu. Trgovac je pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove za obavljanje prodaje robe, odnosno usluga.

Sa druge strane, promet je skup svih osnovnih i pratećih poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe i usluga a potrošači smo svi mi.

Dakle, kakva igranka je potrebna da bi se svi ovi elementi lepo uklopili u jedan harmoničan ples?

Pre svega, od velike važnosti je poštovati zakone i propise. Preskakanje istih, poput stare dečije igre janjina, možda prividno donese neko finansijsko ili logističko olakšanje, možda čak i neko pojednostavljenje procesa ulaska u trgovine, ali na duge staze je neodrživo, riskantno i neprofesionalno.

Naše tržište uređuje nekoliko zakona (Zakon o trgovini, Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakon o zaštiti potrošača .. ) kao i odgovarajući Pravilnici koji ih prate, a koji propisuju uslove kojih se proizvođači i trgovci moraju pridržavati. Savet svakog stručnjaka preduzetnicima je da se ovi propisi detaljno prouče, uporede sa sopstvenom praksom koju bi valjalo izmeniti u skladu sa njima.

Naime, što ne platite na mostu, plaća se na ćupriji. Imajući u vidu da je trgovac taj koji plasira robu u promet, on je samim tim i odgovoran (pravno i materijalno) za ispunjenje svih zakonskih uslova za poslovanje robom. Upravo iz ovog razloga veći trgovinski formati, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima, imaju ogovorne službe za praćenje kvaliteta i usklađenosti prozvoda za zakonskom regulativom. U skladu sa politikom kvaliteta, trgovački lanci postavljaju dodatne zahteve (ISO, BIO, HALAL ..) prema svojim dobavljačima kako bi osigurali plasiranje bezbednih proizvoda u svojim prodajnim objektima. Odgovorne službe trgovca kontrolišu dobavljače/proizvođače kroz dobavljačke audite i praćenje kvaliteta proizvoda na prijemu u sistem i prometu.

Kao što vidite, put do rafova je prilično trnovit ali to ne treba da obeshrabri sve one koji čekaju pravu ideju i priliku da se otisnu u preduzetničke vode. Kada se sve radi po pravilima, po redu i na način u kome kvalitet nije doveden u pitanje, ova praksa vrlo brzo postaje razrađena rutina. A kako za mikro i male proizvođače važe ista pravila kao i za velike proizvođačke sisteme, proizvodni pogon mora ispunjavati Zakonom predviđen minimum u pogledu opštih higijensko-sanitarnih uslova za proizvodnju. Bilo da proizvodite drvene kašike za med, sijalice, stikove za usne ili sir, morate ispunjavati osnovne zahteve koji se tiču lokacije objekta, okruženja, izgradnje, uređenja, snabdevanja vodom, odvoda otpadnih voda, uklanjanja čvrstih otpadnih materija, prostorija i opreme. Pored toga, proizvođači prehrambenih proizvoda su dužni da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i skladištenja, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).

Pored ovoga, potrebno je pozabaviti se i dodatnim analizama kvaliteta, bezbednosti i zdravstvene ispravnosti proizvoda, a koje se vrše u za to specijalizovanim institucijama, poput laboratorija i različitih zavoda.

Da bi se proizvod uopšte našao u prometu, mora biti usklađen sa propisima RS, odnosno mora imati deklaraciju sa podacima o nazivu i vrsti robe, sastavu i količini, kao i druge podatke u skladu sa posebnim propisima i prirodom robe. Naročito se zahteva da sadrži podatke o samom proizvođaču, zemlji proizvodnje, odnosno uvoza, datumu proizvodnje i roku upotrebe, uvozniku, kvalitetu (klasi), kao i upozorenje na eventualnu opasnost ili štetnost robe.

Naravno, deklaracija se mora nalaziti na robi, na njenom pakovanju ili neposredno pored robe na mestu prodaje, u skladu sa njenim naročitim svojstvima, ali uvek uočljivo istaknuta. Proizvod svojim izgledom, oblikom, veličinom, bojom, mirisom, pakovanjem, odnosno ambalažom, oznakom, količinom ne sme obanjivati potrošača, dovodeći ga u bilo kakav vid zablude. Kada i to obavite, sledeća na redu briga je uslovnost vozila kojim robu dostavljate na tako željenu adresu – u trgovine. Neophodno je osigurati apsolutnu bezbednost proizvoda tokom transporta. Zatim se pobrinite za cenu jer proizvod u prometu mora imati svoju cenu koja je u skladu sa pravilima tržišta. Navedena cena mora biti u okvirima realnog odnosa proizvodnje i potražnje, osmišljena uzimajući u vid praksu konkurencije.

Iako deluje kao pune ruke posla, čitav ovaj proces neophodan je kako bi se zaštitio potrošač koji je ipak jedna od važnijih karika u lancu proizvođač – trgovina – potrošač. Iz tog razloga, veoma je važno poštovati ceo skup pravila i zahteva kako bi se od samog starta posao postavio na zdrave i održive noge. Preporuka svim mikro i malim preduzetnicima jeste transparentno poslovanje uz poštovanje zakonskih propisa, saradnja sa nadležnim institucijama, kao i maksimalan trud kako bi se njihov proizvod kvalitetom izdvojio od sličnih proizvoda na tržištu. Ne bi bilo zgoreg na ovo dodati i puno strpljenja, upornosti i vere u sebe i svoj proizvod. Iako zvuči skoro pa nemoguće i prilično obeshrabrujuće, “američki san” je moguć i kod nas. Mali proizvođači ipak imaju “prođu” u velike lance megamarketa, ako se igraju kao veliki i sve svoje obaveze ispune. Za takve igrače, uvek će se naći neki vetar u leđa 😉

Kako od malog posla napraviti veliki, kako napraviti super proizvod koji će postati brend Srbije i izaći na police velikog megamarketa, pa i van granica zemlje?

U Srbiji postoje primeri onih koji su u tome uspeli, često bez ičije pomoći. Ipak je mnogo više onih koji su pokušali sami, pa odustali. Grube analize pokazuju da imamo čak 70% neuspešnih biznisa koji nisu uspeli jer nisu zatražili pomoć i svoje strategije potvrdili kod ljudi koji ipak malo bolje znaju. Zvanične brojke kažu da je za šest meseci ove godine registrovano osnivanje 18.733 preduzetnika, dok je u istom period 2017. godine bilo osnovano 17.619 preduzetnika što je povećanje od 6,32% u ovoj godini. Sa druge strane, samo od početka januara do kraja juna ove godine, iz Agencije za privredne registre obrisano je 11.259 preduzetnika. Prethodne godine u isto vreme, ova cifra je bila za 7,88% niža.

Razloga za netraženje pomoći od strane preduzetnika je više, a možda je na prvom mestu specifičan mentalitet regiona. Činjenica je da naš čovek, naravno, “sve zna i sam” - fenomen poznat i pod imenom srpski inat, koji nekada ima i svoje dobre strane, iako u biznisu najamanje. Naš čovek, da ga tako nazovemo, “specijalizirao” je prebacivanje krivice zbog ne baš sjajnih tržišnih okolnosti na trenutnu ekonomsku situaciju, birokratiju, nedovoljnu podršku države ili čak na konkretne pojedince.

I pored toga što najveći izazvovi za njega zaista leže u poteškoćama pristupa finansiranju, nestabilnom tržištu, nepoznavanju alata promocije, nemogućnosti povezivanja sa tržištem, činjenica je da se posledice svake od navedenih negativnih stavki mogu umanjiti tako što će svaki preduzetnik otvoreno izaći sa pitanjima koje ga muče i pomoć potražiti na svakoj adresi gde postoji mogućnost da je pronađe.

U razvijenim i stabilnim ekonomijama u svetu, privredni konsalting (finansijski, tehnološki, pravni) i kreativni, odnosno konsalting u oblasti marketinga, smatra se dragocenim saradnikom koji unapređuje poslovanje i od malog proizvođača stvara redovnog snabdevača rafa prodajnih objekata.

Ipak, ne treba zanemariti činjenicu da spoljni savetnici neretko predstavljaju dodatno opterećenje za krhku startnu finansijsku konstrukciju preduzetničkog poduhvata koji jedva da ima novac da proizvede tražene količine robe. A, da ne govorimo o tome da većina preduzetnika danas nema novac ni da angažuje stručnjaka koji će im voditi društvene mreže. Interesantan je podatak da mikro i mala preduzeća kao glavni razlog za nekorišćenje konsultantskih usluga navode visoku cenu u odnosu na ono što očekuju za uloženi novac.

Sa druge strane, pitanje je da li su oni koji pružaju pomoć spremni da iskreno razumeju preduzetnika, da svakom pridju sa podjednakom profesionalnošću, požrtvovanošću (pa i empatijom!), da sagledaju sve aspekte konkretnog preduzetničnog posla i da sa entuzijazmom udju u proces podrške.

Da li smo spremni da damo podsticaj, a da ne tražimo previše zauzvrat?

Postoji li način da izadjemo iz začaranog kruga gde na relaciji preduzetnik i svi ostali koji mogu da mu pomognu, manjka proaktivnosti, poverenja, zajedničkog jezika i na kraju nemogućnosti da se sagleda zajednički interes?

Možda ipak najviše nedostaje vere u srpski proizvod i ideju da Srbija može da stvori super brendove.

Hajde da to promenimo!